SerbiaBerza                            063 526 329    
Novi Sad
Doža Đerđa 17                          cena 200 g:      25.58  din
                                  besplatna dostava robe do 50 km

energetska nutritivna vrednost za
100 gr proizvoda: 
proteini:  
ugljeni hidrati:   
masti:  
Pakovanje : 30/1 od 200 gr

Prehrambeni skrob je fini prah, bez mirisa, bele do svetlo žute boje sa ukusom žitarice. Lako asporbuje strane mirise.
Hemijska formula je ugljeni hidrat sintetizovan u biljkama polimerizacijom molekula D – glukoze [(C6H10O5)n] koji su međusobno povezani (1,4) i (1,6) glukozidnim vezama.

Karakteristike skroba predstavljaju funkciju njegove prirode, pojave (hladno ili toplo rastvorljiv) i parametara reakcije: koncentracija, temperatura, pH sredine, mešanje, prisustvo drugih sastojaka itd. Prehrambeni skrob nije rastvorljiv u hladnoj vodi, ali se može održati u suspenziji mešanjem. Sa porastom temperature, ili u alkalnoj sredini, skrobne granule apsorbuju vodu, bubre i obrazuju viskoznu disperziju. Potpuna razgradnja se dešava na temperaturi od 100 – 1600C.

Funkcija nativnog skroba u prehrambenim proizvodima je sledeća: zgušnjivač, vezino sredstvo, nosilac teksture, stabilizator hrane. Upotrebljava se u proizvodnji pudinga, supa, preliva za salate, pekarskih proizvoda, razlicitih slatkiša, mesnih preradevina.

 

 

SerbiaBerza                                      063 526 329    
Novi Sad
Doža Đerđa 17                    cena 200 g:      74.63  din
                            besplatna dostava robe do 50 km

energetska nutritivna vrednost za
100 gr proizvoda: 
proteini:  
ugljeni hidrati:   
masti:  
Pakovanje : 30/1 od 200 gr

Rogač je drvo široke krošnje, visoko i do 15 m. Poreklom je iz istočnog sredozemlja. Listovi ovog drveta su kožasti, zeleni, cvetovi su jednopolni: muški u malim resama, ženski na kratkim drškama. Plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje dok ne sazri, a posle branja promeni boju u smeđe. U plodu su 4 do 10 semenki u nizu, slatkog  su ukusa. Upotrebljavaju se osušeni zreli plodovi iz kojih se izdvajaju: ekstrakt rogača iz osušenog ploda, brašno iz pulpe celog ploda, guma iz semena.

Smatra se da je rogač bila hrana biblijskih vremena, kojom se hranio Ivan Krstitelj, te su plod rogača nazivali “ hlebom svetog Ivana “.

Koristi se kao zasladivac, dodatak brašnu za kolače i kremove, za štrudle. Koristi se kao čokolada.
Samleveni plodovi rogača dodaju se u čajeve, dok brašno služi kao zdrava zamena za čokoladu,od njega se prave pudinzi i poslastice.

Rogač odlično deluje na digestivni trakt, posebno na enzime, te omogućava optimalni sastav crevnih bakterija. Umiruje želudačnu i crevnu sluzokožu, ublažava mučninu i dijareju.