Najgore prolaze oni koji su bez stalnog zaposlenja. Nemaju kuda, ne znaju kako, ne umeju bolje i tu su gde su. Jedino rešenje je ili biti neuračunljiv, ali kao takav nikome ne trebaš. Biti grub, - pa nikako se ne isplati jer možeš i neplanski da prođeš, a dozvoliti da te je..retici iskorišćavaju, to ne vodi ničemu. Ma koliko da si talentovan ili sposoban malo je onih koji to cene. Kao takav često i smetaš drugima. Normalno da se svi pitaju zašto i kako, ali je rešenje jednostavno. Ti to znaš, a ja ne. Možda ćeš poslovno napredovati i ustanoviće se da vrediš više od mene pa zbog toga ćeš raditi kako ja kažem ili nikako.

Iako svi vide da mnoge stvari nisu ispravne, niko ne sme ni da pomisli da prigovori ili da savet jer jednostavno tada gubi kredibilitet i sve se tako vrti u krug, a oni koji razmišljaju kako treba i koji su naučeni da donose odluke ... Pa takvih je jako malo.

Svi ostali lutaju i nemaju vremena da razmišljaju o sebi, kamoli o onima koji su pored njih i kojima sve zavisi od onih koji hodaju u leru, a tu spada veliki broj ljudi. Ljudi koji nisu spremni ili ne znaju da se prihvate pravog posla, a oni koji znaju nemaju od čega i sa čim da ostvare svoje misli i mogućnosti. Često se desi da nemajući kuda, svoju ideju ili viđenje posla, koji može doneti, predlože drugima koji ih uglavnom idejno iskoriste.

Tada, pa ajmo Jovo nanovo.

Dolazimo do momenta da te svi gledaju da li sažaljivo ili sa podsmehom, komentarišući kako si jadan, a razmišljajući uglavnom ...

Mnogo je ljudi bez posla. Neki se snađu, neki čekaju, a pojedini napreduju iako od toga možda nemaju ništa jer znaju da ako malo zastanu gube sve što su do tada napravili. Na kraju kada se okrenu ne znaju gde su ni šta su, a drugi je odskočio pakleno i nedostišno. Malo je samostalnih.

Mnogi se pitaju zašta da rade jer su nerealni odnosi u vrednovanju posla, a shodno tome se ne donose adekvatna merila i tu smo gde smo. Svaki put krećemo izpočetka, pa i kad budemo umirali bićemo na početku.