Svi u nekom momentu razmišljamo šta uraditi u životu. Najbolje bi bilo da se sve događa samo po sebi, ali uglavnom to nije moguće. Kao što nam mnogi prijatelji, rođaci, poznanici ili namernici govore, potrudi se i sve će biti u redu. Slažem se sa tom opcijom ali nju treba ostvariti. Veoma lako ako neko ima neku zamisao, ali ako je nema, problemi su stvoreni. Njih, kao i sve ostalo, sami moramo rešavati. Krajnje i najneophodnije je želja za rešavanje problema koja je nosilac svega. 

Često se dešava da je sve to prikriveno nostalgijom ili nametnutom ličnom pasivnošću koja nas sprečava da dalje razmišljamo pozitivno. U takvim momentima sami sebe ubeđujemo da je uvek bolje nešto što ne postoji ili ono što je prošlo, što u svakom slučaju nije ispravno.

Često se javlja razmišljanje: " E da sam...  ", što mislim da je pogrešno. Ništa nije završeno,sve uvek traje i nadograđuje se na ono što već postoji. Ako neko nije ništa uradio ili bar probao, ne postoji osnova na koju bi se nešto moglo nastaviti i tu je problem. 

Svako se bori za svoje sutra-