Da bi ste se uverili u sve navedeno, posetite jednu od ponuđenih kategorija ili:

 šta mislite o saradnji    

MinesaEkoterm
Klisanski put 49                                                  064 16 15 877
                                                                       minesaekoterm@gmail.com
proizvodnja prirodne izolacije
ručna obrada

Ploče od presovanje trske

- dostavite nam dimenzije

dostava i montaža besplatni
garancija 20 godina

 nazad  

Svi u nekom momentu razmišljamo šta uraditi u životu. Najbolje bi bilo da se sve događa samo po sebi, ali uglavnom to nije moguće. Kao što nam mnogi prijatelji, rođaci, poznanici ili namernici govore, potrudi se i sve će biti u redu. Slažem se sa tom opcijom ali nju treba ostvariti. Veoma lako ako neko ima neku zamisao, ali ako je nema, problemi su stvoreni. Njih, kao i sve ostalo, sami moramo rešavati. Krajnje i najneophodnije je želja za rešavanje problema koja je nosilac svega. 

Često se dešava da je sve to prikriveno nostalgijom ili nametnutom ličnom pasivnošću koja nas sprečava da dalje razmišljamo pozitivno. U takvim momentima sami sebe ubeđujemo da je uvek bolje nešto što ne postoji ili ono što je prošlo, što u svakom slučaju nije ispravno.

Često se javlja razmišljanje: " E da sam...  ", što mislim da je pogrešno. Ništa nije završeno,sve uvek traje i nadograđuje se na ono što već postoji. Ako neko nije ništa uradio ili bar probao, ne postoji osnova na koju bi se nešto moglo nastaviti i tu je problem. 

Svako se bori za svoje sutra-

U jednom momentu razmišljam kako uživam gledajući zalazak Sunca. Odmah zatim mislim kako sam prepušten sam sebi i da mi nema spasa, jednostavno, kao da je sve palo u vodu. Zatičem sebe kako mi misli lutaju po događajima koji su se odigravali par godina ranije, možda i više. Ne mogu da kažem da tada nije bilo lepo, a da li je bilo teže, to je već polemika koja nikada nema kraja i koju svi imaju.

Nikako mi ne uspeva da sam sebi objasnim zašto ljudi nemaju stalna stremljenja koja im neće dozvoljavati da lutaju u mislima. Da li je pravi razlog bespuće ili nešto ozbiljnije. " Kao da smo znali gde će nam biti kraj dok smo bili mali ", a svi su nam govorili: " Tvoje nije da razmišljaš, samo da slušaš i da radiš ono što ti se kaže. "

Niko tada nije razmišljao ili nije hteo biti svestan da i taj mali čovek ima svoj stav. Svako je terao samo svoje ideje, bilo šta da je u pitanju, a mlađi se nisu ni pitali, tačnije nisu se ni konstatovali, kao da na njima neće ostati svet. Malo je bilo onih koji su pravilno postupali. Ne mislim da pravilno postupanje nije neosporno. U svakom slučaju jeste samo što mora biti potkovano realnošću, a ne činjenicama iz prošlosti. :Ak mislim da je to bila i greška što se nov život zasnivao na starim osnovama, kao da je sve nepromenljivo. Da se neko bar zapitao; " Šta nas čeka sutra? " - verovatno bi sve danas izgledalo drugačij. 

I danas je malo onih koji bar razmišljaju o onome šta će biti sutra, makar kao pretpostavka. Da ne govorim o onima koji se baš zanimaju sa onim što nas čeka za neko određeno vreme. Kao da smo svi predodređeni samo za ono što je trenutno, a za ono što dolazi:

 - " Pa o tome ću razmišljati kada to dođe. " - da li Vam je tako nešto poznato.

Najgore prolaze oni koji su bez stalnog zaposlenja. Nemaju kuda, ne znaju kako, ne umeju bolje i tu su gde su. Jedino rešenje je ili biti neuračunljiv, ali kao takav nikome ne trebaš. Biti grub, - pa nikako se ne isplati jer možeš i neplanski da prođeš, a dozvoliti da te je..retici iskorišćavaju, to ne vodi ničemu. Ma koliko da si talentovan ili sposoban malo je onih koji to cene. Kao takav često i smetaš drugima. Normalno da se svi pitaju zašto i kako, ali je rešenje jednostavno. Ti to znaš, a ja ne. Možda ćeš poslovno napredovati i ustanoviće se da vrediš više od mene pa zbog toga ćeš raditi kako ja kažem ili nikako.

Iako svi vide da mnoge stvari nisu ispravne, niko ne sme ni da pomisli da prigovori ili da savet jer jednostavno tada gubi kredibilitet i sve se tako vrti u krug, a oni koji razmišljaju kako treba i koji su naučeni da donose odluke ... Pa takvih je jako malo.

Svi ostali lutaju i nemaju vremena da razmišljaju o sebi, kamoli o onima koji su pored njih i kojima sve zavisi od onih koji hodaju u leru, a tu spada veliki broj ljudi. Ljudi koji nisu spremni ili ne znaju da se prihvate pravog posla, a oni koji znaju nemaju od čega i sa čim da ostvare svoje misli i mogućnosti. Često se desi da nemajući kuda, svoju ideju ili viđenje posla, koji može doneti, predlože drugima koji ih uglavnom idejno iskoriste.

Tada, pa ajmo Jovo nanovo.

Dolazimo do momenta da te svi gledaju da li sažaljivo ili sa podsmehom, komentarišući kako si jadan, a razmišljajući uglavnom ...

Mnogo je ljudi bez posla. Neki se snađu, neki čekaju, a pojedini napreduju iako od toga možda nemaju ništa jer znaju da ako malo zastanu gube sve što su do tada napravili. Na kraju kada se okrenu ne znaju gde su ni šta su, a drugi je odskočio pakleno i nedostišno. Malo je samostalnih.

Mnogi se pitaju zašta da rade jer su nerealni odnosi u vrednovanju posla, a shodno tome se ne donose adekvatna merila i tu smo gde smo. Svaki put krećemo izpočetka, pa i kad budemo umirali bićemo na početku.

 - Izolacija-jedan od boljih lekova što se laičke medicine tiče.
 - Masovna izolacija ljudstva za vreme ...

Ovoga puta mislim da ću se ipak zadržati na toplotno zvučnoj izolaciji. Da li je uopšte tako nešto  moguće izvesti.

Recimo da zbog loših izolacionih svojstava stanova i kuća, naša zemlja je u vrhu po potrošnji toplote za grejanje. Umetnici bi sigurno imali štošta da kažu o hladnoći i vrućini. A kod nas i danas, iako postoje propisi, velike količine energije gube se zbog neadekvatnog izbora izolacionih materijala.

Izolacioni materijal mora da ima vrhunska svojstva prirodnog, a opet otpornog na mehanička oštećenja. Kuće i stanovi napravljeni pre 1970. godine nemaju skoro nikakvu toplotnu izolaciju, dok je kod onih građenih pre 1980. godine vrlo skromna. Više od 75 odsto zgrada u Srbiji napravljeno je 1980. U tom periodu izgradnje stanova došlo je do znatnog poboljšanja pri izolaciji stanov. Ipak to nije zadovoljavajuće jer taj izolacioni materijal nije adekvatan i ne dugo po ugradnji se gubi tj. procesno nestaje i objekti ostaju neizolovani iako je prilično sredstava utrošeno  za izolaciju. Tada dolazi do naglog skoka potrošnje energije gde smo u vrhu lestvice, isključivo zbog neodgovrnog ili neadekvatnog postavljanja izolacionih elemenata stanova.

Stručnjaci tvrde da bismo što efikasnijom uštedom pojeftinili život, smanjili utrošak energije i emisiju štetnih gasova, moramo povećati količinu ugradnje izolacionih materijala, ali i odabir najefikasnijih. To je tačno, samo da li je takav materijal pronađen ili on postoji ali se pravi ušteda u potrošnji sredstava, koja su namenjena za izolaciju, pri gradnji. To je pitanje i moguća osnova za sve polemike koje ne verujem da se ne vode ali se mala važnost pridaje na njih.

Radmila Pavlović, direktor jednog od naših najstarijih preduzeća za proizvodnju izolacionih materijala „Tarolit” iz Ostružnice kraj Beograda, skreće pažnju na najpažljiviji izbor izolacionih materijala pri gradnji stambenih i radnih objekata. Ona je u ovom poslu više od dve decenije i misli da se često povodimo za najjeftinijom varijantom izolacije, ne razmišljajući dovoljno o energetskoj efikasnosti odabranih materijala i ukupno samog objekta u kojem treba da živimo i radimo.

Posmatrajući na ove činjenice stručnjaka složio bih se i postavio pitanje. Kako su se ljudi grejali pre kad tehnologija nije bila tako napredna i kada su stanovnici naših okruženja bili ne toliko bogati ili bolje rečeno, nisu svi bili podjednako imućni. Mislim da je ovo pitanje na koje se moramo bazirati.

Ma koliko da se nastoji boravak u kući zimi učiniti prijatnim, to i nije tako lako izvodljivo. Pribegava se ulaganju u razne energente ili se kupuje ogrevni materijal, te je logično da je zimi potrošnja sredstava mnogo izraženija. I tadasmo prinuđeni da izlazimo iz doma jer ogrevni materijal moramo pripremiti i uneti u kuću, a sa njim i hladnoću koja sve potroši što se akumuliralo grejanjem prostora. Otvaraju se vrata ostalih prostorija da i tamo dopre toplota i nikad kraja. Obično se spava u hladnom. 

Tada su se dosetili da postave trsku u plafone kuća, a čerpiće u zidove. To i nije bila loša zamisao. Šteta što toga nema danas. Doduše ima, ali se pribegava savremenijim metodama i smanjenju zaposlenih. Trskarstvo je stari zanat koji treba zaboraviti. Sada moram zastati i zapitati se, a verovatno će mi neko odgovoriti:
 - " Da li je sve to tako moralo biti. Zar se ne razmišlja o uštedi energije. Jednostavno, dozvolimo prirodi da odradi svoje, a zahvaljujući njoj nama ostaje više. Nadam se da ste me razumeli."

Dovoljno je da pogledamo stare kuće, koje se ruše da bi se na njihovom mestu izgradile višespratnice. Mnogi na to ni ne obraćaju pažnju, ali ako malo bolje pogledamo, primetićemo da iz svake kuće viri ili na njoj visi trska, negde gušća, negde ređa i sve su međusobno povezane žicom. Da, to je ostvarena zamisao naših predaka koja još traje. Drugim rečima, trsku vreme ne troši. Ona čuva vreme. Ako mi ne verujete probajte sami.

Trska je višegodišnja biljka koja raste na vlažnom i močvarnom tlu, na obalama reka, jezera i ribnjaka. U vodi i mulju nalazi se podzemno stablo sa snažnim korenovima. Tanko nadzemno stablo dostiže visinu od 4 metra. Vetru i nepogodama odoleva zahvaljujući čvorovima koji tu i tamo presecaju šuplje, cilindrično stablo. Oko tih čvorova razvijaju se uski, dugi i oštri listovi. Cvetovi su grupisani u metlicu na vrhu stabljike.

Ako vas neko pita gde ima najviše trske u Srbiji, sigurno nećete pogrešiti ako pomenete Vojvodinu. Ipak, malo ko zna da trske ima najviše u okolini sela zvanog Belo Blato. Obična trska ( pharagimites communis) je samonikla biljka koja raste u močvarnim predelima i čije rezerve je gotovo nemoguće iscrpeti. Samo je velika šteta što se takvom energentu, kao što je trska, malo pridaje važnosti i nemilice se uništava na svim područjima osim na pomenutoj lokaciji. Najuočljiviji primer uništavanja je zabeležen na delu auto puta Novi Sad - Subotica, kod tržnog centra i MB pivara. Navodno je sve to bilo neophodnojer se baš na tom mestu gradio putni prelaz za Temerin. Nemilice su uništena veća prostranstva i nikome to nije zasmetalo.

Ptice, žabe i mnogobrojne vrste insekata barsku trsku koriste kao azil i mesto opstanka. Posebnu ornitološku vrednost okoline čini 248 zabeleženih vrsta ptica, od čega su 140 gnezdarice. Ugrožene i retke vrste poput mrke čaplje, male i velike bele čaplje, sive čaplje i ćubastog gnjurca ovde su pronašle utočište.

Široka upotreba ove barske biljke opravdana je činjenicom da je ovaj prirodan materijal odličan izolator, koji zadržava štetna ultravioletna zračenja i predstavlja veliku zaštitu od insekata i glodara. Osušene stabljike trske koristile su se nekada, a danas još nalaze primenu u gradjevinarstvu, tako što se njime prekrivaju krovovi kuća, za pravljenje ograda i slično. U Belom Blatu pričaju da trska u sebi sadrži neku vrstu kiseline koju "ne vole" miševi, pacovi i komarci, kao i da se u hladovini pod trskom najlepše spava. Letnje vrućine u ravnici često su nepodnošljive. Tad toplota prikuje selo, rojevi komaraca vrebaju na svakom koraku, a u travi, grmlju i šumi kriju se kolonije opasnih krpelja. Tada se mora naći nekakav zaklon, utočište od sparine i insekata. Takvo mirno i prijatno mesto nalazi se pod trskom.

Zimi dok sezona "žetve" traje od novembra pa sve do marta, kada su vremenski uslovi veoma neprijatni, pogotovo kada su jake zime, veoma je prijatno boraviti u poljima trske. Primećeno je da trskari tada vrlo rado odlaze u trsku i mnogi od njih trsku seku samo u džemperu ili malo debljoj majici. Zanimljivo je da se trska ne seče red do reda, a red je zamah kose. Seče se svaki drugi red da bi se ostavilo vremena skupljačima i da bi se iskoristila izolaciona moć trske u toku sečenja. Tada se trskari osećaju kao u rano proleće zbog sačuvane toplote u trsci iako u tom periodu priželjkuju da im priroda donese jaku, ledenu zimu.

Kada se bare zalede, mnogo je lakše seći trsku, lakše se prilazi i nema neugodnog, lepljivog blata i ledene vode. Trska se seče kad je zrela za žetvu, kad su joj stabljike suve i krte i kad je krasi zlatnožuta nijansa. Takođe se ne retko seče i zelena trska koja ima svoju dragocenu primenu pri pletenju pojedinih elemenata, tačnije, štukatra.Primetno je sve manje trske u krajevima gde se nekada samo trska nalazila, da su tereni zapušteni i ugušeni. Trska nije dovoljno sečena, a ni paljena, što je preduslov za pravilan rast i razvoj te barske biljke. Ako se trska ne poseče u prvoj godini rasta, polje više ne može da se eksploatiše, obrasta korovom i postaje beskorisno.

S druge strane, seča trske nimalo ne narušava prirodne procese u biosferi i ne izaziva negativne ekološke promene. Naprotiv, ako se trska ne seče redovno, vremenom počinje da truli, pada u vodu, gde prekomerno troši kiseonik, koji je neophodan živom svetu, kako pod vodom, tako i na vodi. Takve bare na kraju ostaju bez kiseonika, isušuju, a organizmi umiru. Na terenima oko Belog Blata ima dosta barske trske, ali sve je manje trskara. Uzrok tome nije mehanizacija koja bi mogla da zameni ljudsku snagu pri sečenju trske.

Stojim i posmatram trsku. Džaba je kosim kad je tako krta. Dovoljno je malo jače je stegnuti i ona je slomljena. Zamisli kako to izgleda kad nemarni kupac počne da je pipa kako bi ustanovio kvalitet. Veoma je interesantno da su ploče od trske veoma čvrste. Ako se polome ili naprsne stablo trske ne menja svoja svojstva.

Pošto mi je to objašnjeno, nakošenu trsku, temperatura -5 celzijusovih, plastim i da bude interesantno, više ne deluje mekano, a dok sve to radim znoj sa mene lije li lije, kao da je letnje doba. Trska se transportuje do radionice gde se upotrebljava za izradu raznih elemenata, a jedan od njih su ploće. Zbog svojih izuzetnih karakteristika najširu primenu nalaze u građevinarstvu kao termička i zvučna izolacija te ih tretiramo kao građevinski elemenat. 

Ploče od trske se izrađuju presovanjem stabljika trske, tako da i nije bitno ako je neka stabljika polomljena ili pukla. Ploče se izrađuju mašinskim presovanjem stabljika trske.  Ovakvi sistemi izolacije pružaju korisnicima niz prednosti, ali i mana koje su bitnije za kvalitet proizvoda. Prednosti su u brzini rada i bezbrižnosti, a mane su u kvalitetu koji je znatno manji, a i svojstva trske kao stabljike su umanjena.

1. presovane ploče su retke
2. čvrstoća ploča je smanjena
3. glodari nesmetano prolaze kroz ploče
4. predmeti i ljudske ruke lako prodiru kroz njih
5. nosivost im je mala
6. stabljike trske su 80% cele, samim tim im je smanjeno svojstvo

Ovo su mali navodi nekvalitetnosti proizvoda presovanog mašinskim putem. Kada se trska presuje ona se potiskuje, ali kada se sila smanji, trska se vraća u prvobitni položaj i njena zbijenost je manja, a samim tim i delotvornost jer tada sve kroz nju prolazi pošto se automatski razredi.

Trščane ploče karakteriše izuzetno mali koeficijent toplotne provodljivosti, što daje odlična izolaciona svojstva, garantujući zaštitu od hladnih zima i vrelih leta. Njihovom ugradnjom postiže se velika ušteda u energiji, kroz smanjenje gubitaka, što se značajno primećuje u vidu redukcije troškova grejanja i klimatizacije. Pored toplote trska je i dobar izolator zvuka, a takođe poseduje izuzetne radiološke, elektromagnetne i druge izolacione osobine. Sposobnost trske da vrši difuziju obezbeđuje da objekat " diše " pa na ovakvim zidovima ne dolazi do stvaranja vlage i buđi usled uparavanja, a istovremeno se stvara povoljna mikroklima objekata.

Da bi to tako i ostalo u zidovima presovane trske ona se pre upotrebe mora isušiti. Dovoljno je snoplje trske posle transporta razvezati i ostaviti delovanju vetra koji je veoma dobar za sušenje i provetravanje trske. Tako osušena trksa se presuje ručno ili telesnom masom na mehaničkim presama. Prednost mehaničkih presa je što ne dozvoljavaju trsci da se vrati u prvobitno stanje jer se šakohvati trske posle presovanja stežu upletenom žicom. Primetno je malo vraćanje u prvobitno stanje trske, ali se već kod sledećeg unosa šakohvata trske ona ponovo presuje i svaki put sve više lomisabija pa i upliće tako da je mala verovatnoća da će biti retka po zapršenom presovanju.I ono malo razređenosti po završenom presovanju se nadoknađuje pres vezirkom koja  silom od 35 tona potiskuje trsku koju tako potisnutu vezujemo kukićenjem na krajevima i onemogućujemo joj da se vrati u prvobitno stanje i razredi.

Najveća prednost u odnosu na druge izolacione materijale je ta što su trščane ploče potpuno prirodan material, ekološki preporučljiv, čijom ugradnjom se izbegavaju neželjeni efekti po zdravlje čoveka i životinja, koji prate upotrebu različtih veštačkih materijala (staklena vuna, azbest…)

Vek trajanja trske zaštićene od vlage i požara praktično je ne ograničen. Otporna je na glodare i veoma je važno da ne menja svoje karakteristike tokom vremena. Drugim rečima, upotrebljivost je ista kao i na dan ugradnje. To znači da nakon 50 ili 100 godina njena izolaciona svojstva nisu umanjena, kao što je slučaj sa nekim materijalima (stiropori..), za koji mogu reći da seveć nakon par godina oseti umanjeno dejstvo.

Sve ovo čini trščane ploče idealnim materijalom za izolaciju kuća stambenih i poslovnih zgrada, farmi, proizvodnih hala ili gradnju šupa, odgajivačnica malih radionica, skladišta za odlaganje nerizične robe i dr.

Osim za izolaciju trščane ploče, zbog svog atraktivnog izgleda i lake montaže, koriste se i za pokrivanje letnjikovaca, bašti kafića i restorana, terasa, lakih krovova, izradu pregradnih zidova, ograda i mnoge druge namene koje se samo poželeti mogu.

 - Trščane ploče se izrađuju u dve standardne dimenzije, i to: 1,5 x 2 m i 1 x 2 m, kao i proizvoljne dimenzije u odnosu na potrebe kupca.
 - Debljine trščanih ploča su 3, 5 i 10 sm, ili po potrebi kupca.

Trska se koristi za :

- izolaciju podkrovlja debljina 10 sm
- izolacija zidova debljina 5 sm
- pokrivanje objekata
- zaštita objekata od vetra ili Sunca (štukater)
- nadkrivanje ulaznih prostora (tende)
- pravljenje suncobrana
- pravljenje arnžmana
- uređenje enterijera
- pravljenje ograda
- ...

Izolacija zidova se izvodi " sendvič zidom " ako je to moguće, a ako ne izolacija se postavlja na već postojeće zidove.
Za izolaciju podova najčešće se koriste trščane ploče debljine 2 ili 3 sm.